Култура хлеба – историја глади и домострој спасења
Реч култ у свом изворном значењу подразумева побољшање, трагање за бољим начинима постојања ради претрајавања. Култ хлеба траје преко шест хиљада година. За тих шест хиљада година, од обичне, тврде и безукусне смеше, преко меканог и топлог квасног хлеба, до разноврсног пецива, облика и састојака хлеба најразличитијих намена, хлеб се култивисао у намирницу која живот значи. Он симболише живот у буквалном значењу јер симболише храну уопште, али симболише и вечни живот у хришћанству, јер управо је хлеб Христос изабрао да буде видљиви начин заједничарења с њим. Распон од биолошког опстанка до духовног спасења човека везан је за хлеб. Хлеб нам се тако приказује као носилац историје глади и као носилац домостроја спасења.
Култ хлеба
Култ хлеба имају готово сви народи током историје. Светковине поводом хлеба и жита, као најчешћег и најраспрострањенијег састојка од којег се хлеб прави, одржавале су се широм света кроз сва времена. Колико је култ хлеба развијен сведочи и то што данас само у Европи има око педесет музеја хлеба. Међу њима јединствен је српски Музеј хлеба у Пећинцима јер је посвећен обредним хлебовима. Српски народ спада у ред оних који је и имао и задржао врло развијен култ хлебу. У исхрани се врло много користи, поготово бели, пшенични. У обредним и обичајним манифестацијама, готово да не постоји важнији животни, породични или догађај битан за заједницу, поводом којег се није припремао посебан хлеб: хлеб за рођење детета, свадбарски хлеб, хлеб за покој душе, за сетву, Божићни, Васкршњи итд. Од обредних хлебова и данас се негује култ тзв. славског колача. Славски колач није ништа друго него хришћански религијски хлеб, којим породица која слави неког свеца, захваљује Богу, приноси му жртву захвалности зазивљући благослов и благодат. Колачем је српски народ прозвао славски хлеб јер се правио округао, што је подсећало на коло, па отуда „колач“. И сви потоњи слаткиши, које данас зовемо колачима, имају ту значењску аналогију.
Фестивал хлеба у Новом Саду
Фестивал је таква светковина или манифестација која подразумева слављење или приказивање активности поводом неке теме, а најчешће и једно и друго, које окупља велик број људи на једном месту у исто време. Фестивал хлеба код нас покренут је пре три године у Новом Саду. Директор фестивала Димитрије Вујадиновић са сарадницима замислио је фестивал као смотру стваралаштва из три области: научно-технолошке, културне и производне. Стога Фестивал хлеба садржи научни скуп, конкурсе, изложбе, промоције и друге видове демонстрације уметности, као и сличне видове демонстрације производа хлеба и пецива. фестивал се прве године одржао у децембру, а прошле и ове године биће одржан у септембру. Осим спорадичне сарадње са Домом за незбринуту децу у Футогу, активности за децу Фестивал није досада имао.
ДЕЧИЈИ ФЕСТИВАЛ ХЛЕБА 
Постави коментар