1. дан – 24. јун 2009.

 ОБРЕДНО-ДРАМСКА РАДИОНИЦА “СЕТВА И ЖЕТВА”

  

Ногама на њиву

Радионицу Сетва и жетва водиле су наставнице Ксенија Суђић и Верица Маливук, и учитељице Бранка Радовановић и Оливера Самарџић. У рад радионице укључен је 21 ученик различитог основношколског узраста. Деца су у оквиру радионице прошли кроз пет активности. Све активности смо организовали на салашу. Деца су била у народним ношњама, а читав амбијент прилагођен је условима живота једне патријархалне заједнице. У првој радионици децу смо мотивисали причама о обичајима сетве и жетве (фразеологизми, легенде, приче, занимљивости, обреди, изрази итд). Друга активност је носила вежбе за гласовно загревање. Ученици су на различите начине, мењајући интезитет, висину и брзину говора изговарали разне изразе који су поспешивали сетву и жетву. Игра за разгибавање и опуштање је била носилац треће активности, а вођеном фантазијом ученици су дочарали настанак пшеничног класа. У четвртој и петој радионици ученици су учествовали у драматизацији живота сељачких породица за време сетве и жетве. Кроз ове активности ученици су упознали обичаје везане за сетву и жетву слушајући о њима, активним дискутовањем и драматизацијом. Све то је приказано последњег дана Фестивала хлеба. 

 

                               учитељица Оливера Самарџић

  

Преузмите или отворите доње документе и упознајте са начином рада  радионице и насталим игроказом: Setva i zetva, tok radionice     Setva i zetva, scenario 

 

 

ПРАКТИЧНА РАДИОНИЦА „ЗРНО ПО ЗРНО ПОГАЧА“

Рукама у тесту                            

Две баке наших ученика и две баке из удружења “Мајчино крило“ истински су водитељи ове занимљиве радионице, мада су је водиле учитељице Мира Карановић, Драгана Менчик и Светлана Чулић. На радионицу се пријавило 18 ученика од 1. до 4. разреда, а са једном баком дошла је и њена унука Дениз, која живи у Италији. Међу децом затекла се и једна девојчица, која је сестра једне ученице и тек ће на јесен да крене у нашу школу. На почетку радионице сви учесници су погледали изложбу у ходнику где су видели кко све хлебови могу изгледати и како се некада долазило до хлеба. Затим је учитељица Мира кроз разговор упознала учеснике са процесом добијања хлеба. Баке су објасниле какви су били обичаји у њихово време. Потом су прионули на посао. Посао мешења су одрадиле баке, али је свако добио прилику да развуче тесто, својеручно дода соли или других додатака у тесто, јер су прављени пет различитих врста хлебова од различитих врста брашна и додатака. Када су умесили тесто сви су га “цвркнули“.То значи да су сви скупили три прста и  уштинули тесто да би боље расло. Још по нечему су се хлебови разликовали: по украсима. Украсе су деца потпуно самостално правила и осмишљавала. Стављана су по два у штедњак школске кухиње да се печу. Цела школа је мирисала на свеже печен хлеб док су се деца играла, баке одмарале и ћаскале, чекајући да се хлеб испече. Тако је настало пет препланулих хлебова – пет ремек-дела.  

           Прес-центар: Милица Мајкић, Миљана Миљковић, Јована Шијаков VI 2

Преузмите рецепте и окушајте   се сами у првљењу хлебова какви су настали на овој радионици: RECEPTI

Погледај и фотографије испечених хлебова „Ухлебљење“ кликом овде 

  

  

 

            РАДИОНИЦА „МОДЕРНА ЕСТЕТИКА ХЛЕБА“ – посета пекари Клас

 

Срцем из све снаге



Група од петнаестак деце од 1. до 5. разреда састала се у школи и кренула са водитељима радионице учитељицом Анкицом Дамјанов, наставницом билогије Сањом Савић, педагогом школе Миром Шолаја и нас три из Прес-центра у пекару „Клас“ да се упозна са свим фазама у процесу рада при добијању хлеба и пецива. Пекара је у непосредној близини школе па нисмо дуго ходали. Осим пекаре, комплексу припада и силос, па је наша посета започела обиласком највише зграде у Бачкој Паланци. Немојте мислити да смо улазили у огромне овалне бетонске просторе, које видимо као део силоса. Не, ту се не улази, јер се све контролише из контролне собе: ниво и влага жита и кукуруза у солосима. Тако смо ми, уствари, посетили само ту контролну собу, где нам је техничар објаснио како се преко аутоматизоване табле контролише стање у силосима. На излазу нам је објашњено како се жито заприма и мери. Имали смо част да се на огромним вагама сви заједно измеримо. Нас двадесет је тежило 800 кг. Након тога смо обишли пекару. Објашњен нам је процес добијања хлеба од просијавања брашна до стављања у кошарице у којима докисава и печења хлеба. Хлеб се и меси и одваја и обликује аутоматски. С пецивима је другачије. Меси се у великом миксеру, али се обликује ручно. Дивили смо се спретности пекара који су као мађионичари, невероватном брзином, у ваздуху савијали развучено тесто у облик переце, плетенице, пужића… Затим смо слично покушали и сами. То је било невероватно искуство. Мислили смо да је то много лакши посао. У пекари је много топло и уопште није лако радити иако је полуаутоматски. Нека само неко каже да је хлеб скуп! 

 

Прес-центар: Јована Бајлов, Јелена Кезија VII 4



 

Видео-репортажу, која је снимљена приликом посете пекари,  погледајте у активностима трећег фестивалског дана

  

 

  

                   ЛИТЕРАРНА СТВАРАОНИЦА „НАСТАО И НИКАД ПРЕСТАО“

                                                    (песме, бајке, легенде о хлебу)



Главом у облацима, рукама на папиру



Литерарну радионицу водиле су учитељица Станка Сантрач и наставница српског језика Мирјана Вјештица. У рад радионице укључено је 17 ученика различитог основношколског узраста. Хлеб, као најнужнија животна намирница, био је извориште нашег литерарног рада. Ученици су се опробали и у поетској и у прозној форми. Писали су здравице, лирске песме и бајке које садрже ХЛЕБ као централни мотив. Ученици су првобитно мотивисани гледањем документарног филма Историја једне животне намирнице, а потом су подељени у две групе. Прва група ученика (ученици млађег узраста) креирала је лирске песме о хлебу. Друга група ученика добила је структурне елементе бајке (назив бајке, чудотворне предмете, зачарани простор, натприродна бића…). Након тога, самостално су извршили одабир композиционих елемената и обликовали бајке. Све своје литерарне продукте ученици су изложили на паноима. 



 наст. Мирјана Вјештица



Преузмите или отворите доњи документ и упознајте се с начином рада радионице:

tok literarne stvaraonice 

Све лиерарне радове, настале на радионици,  можете   преузети и прочитати  овде

 

 

 

 

 

  

                         ЛИКОВНА РАДИОНИЦА „ОД ЗЕМЉЕ, ХЛЕБА ДО НЕБА“

 

Рукама на платну

 
Присуствовали смо најнеобичнијој ликовној радионици, пратећи припреме материјала и настанак слика. Припреме за ову радионицу изгледале су као да је реч о кречењу и великом спремању школе. прво су деца преподне цепкала амбалажу од јаја. То су потапали у воду док је школски мајстор од неких сирових дасака правио рамове на које је затегао џакове. Ти џакови су били платна за слике, а амбалажа за јаја будућа боја. Потопљену хартију затим је школски мајстор замесио машиницом за смесу фасадне боје. Док је хартија упијала воду, деца су скицирала платна. Инспирисали су се разговором с учитељицом Драганом и прегледајући књиге о хлебу. Деца су након ових физичко-умних послова отишла кући. Поподне су дошли и додали оној потопљеној боји молерске фарбе. У свакој канти била је по једна боја коју су сви, њих двадесет учесника користила. Уместо четкице или каквог другог сликарског алата, користили су чаше којима су доносили “боју” и прсте и шаке којима су је распоређивали на платно. Све се то одиигравало у летњој учионици у школском дворишту. Кроз платна од џакова цедила се боја. радионицу су водиле учитељице Драгана Менчик, Елеонора Ненадов и Јасмина Васојевић, и наставница ликовног Соња Ковачевић. Иако нисмо веровали да ће то на ишта личити, настала су предивна платна која личе на уља на платну. Тој дивоти је допринела необична техника, али и то што су деца различитим мотивима представили значења и симболику хлеба – од прехрамбеног значаја до религиозног.

 Прес-центар:Милица Мајкић, Миљана Миљковић, Јована Шијаков  VI 2

 

Продукте ликовне радионице погледајте кликом овде 



 

 

 

ВИРТУЕЛНА РАДИОНИЦА „ШЕТЊА КРОЗ ЕВРОПСКЕ МУЗЕЈЕ ХЛЕБА“

 Рукама на тастатури

Иако је тема хлеба традиционална, виртуелна радионица показала је како савремена технологија може допринети новим сазнањима о хлебу. Они су на основу веб-адресара посетили вебсајтове четрдесет највећих музеја хлеба у Европи, међу којима је и наш Музеј хлеба у Пећинцима, јединствен у Европи јер је посвећен обредним хлебовима. На вебсајтовима су проучавали сликовне садржаје, јер много тога нису могли разумети пошто се ради о свим европским језицима, а ретко који вебсајт има превод и на енглески. Преузимали су са тих сајтова репрезентативне слике и фотографије, наводећи извор преузимања. На основу визуелног материјала много су сазнали о историјату хлеба, манифестацијама хлеба, обичајима у разним крајевима, начинима припреме и изгледу хлеба, понудама музеја. Од преузете грађе формирали су занимљиву фото-причу, програм у ком смо и ми радили фото-репортаже о свакој радионици. Њих можете видети у активностима 3. дана Фестивала кад су презентовани.

Прес-центар: Милица Мајкић, Миљана Миљковић, Јована Шијаков VI 2

Претражите и сами интернет-ресурсе по задатим адресама   на доњем документу vebadresar muzeja hleba

 

 

 

2. дан – 25. јун 2009.

Истраживачко путовање у Музеј пољопривредних алатки у Кулпину, најстарију кућу у Бачком Петровцу

Ногама на путу

Други дан фестивала организован је излет у циљу проширивања знања о хлебу, историји хлеба, процесу настанка, врстама хлеба, обредним хлебовима… Амбијентално учење додатно је мотивисало ученике па су били заинтересованији за рад , знања су им трајнија, а када се томе дода дружење и креативна игра, можемо рећи да је овај истраживачки излет био право уживање. Дворци породице Дунђерских, расути широм Бачке, негде као украс и понос мештана, негде као запуштене и оронуле грађевине које сведоче о немару садашњих житеља према старинама и минулим временима. Дворац Дунђерских у Кулпину одише жељом мештана да сачувају од заборава људски труд и и оно што је човек за собом оставио. Некадашње коњушнице и амбари у оквиру дворца претворени су у музеј јединствен у овом крају, а намењен истраживању аграрне прошлости. Обилазећи музеј деца су сазнала које житарице су са најчешће узгајале у овим крајевима, видели су алате и опрему за обраду и припрему земље и њихов развој и осавремењавање кроз историју, од најранијег периода када су људи бразде правили костима и роговима угинулих животиња, преко једноставних дрвених плугова, плугова са металним ралом, преко све савременијих модерних машина за обраду земље, сетву и жетву. Богата поставка и прикладан текст уз експонате, као и љубазни домаћини учинили су овај истраживачки рад занимљивијим. Како је наша тема била хлеб, обишли смо етно-кућу у Бачком Петровцу, у којој смо видели стару пећ за печење хлеба, која се налази у централној просторији куће, и све потребне предмете за припрему хлеба некада: наћве, саћуре, лопатаре, хлебарнике, ћупове… Деца су приметила колико су наши стари били практични, мудри, штедљиви приликом зидања пећи које су имале вишеструку намену. У њима се пекло, кувало, око њих седело, на њима и око њих су спавала деца, старци и кућни љубимци. Као сваки добро осмишљен истраживачки рад,, овај излет се завршио практичним радом и демонстрацијом карактеристичних послова у вези са добијањем хлеба. Деци је демонстрирана ручна вршидба жита и круњење кукуруза, у коме су и сами учествовали. Уследила је креативна радионица израде слика од различитих врста житарица и зрневља. Ретроспективу свега што смо сазнали обавили смо у аутобусу на путу кући.

учитељица Драгана Менчик

 

    

 

Филм о овом истраживачком путовању направили смо сами:

1. део – Посета Музеју пољопривреде у Кулпину 

 

2. део: Посета најстаријој и словачкој национлној кући Ахој у Бачком Петровцу

 

3. дан – 26. јун 2009.

ОСУЈЕЋЕНА  ПАРАДА  ДО  ПОПЛАВЉЕНОГ  ГРАДА

 Из блата, преко злата, поново до блата  или Фестивал са седам кора

Кренувши ни из чега – из блата, винувши се до неба и злата, последњи дан Фестивала као да нас је поново вратио у блато. Неизвесно јутро започело је стидљивом кишом, која нас је нагнала да експонате премештамо из дворишта у ходник школе. Незапамћено за наш град, с неба се слило 100 литара воде по квадратном метру за сат времена. Дворишта, путеви, тротоари пливали су у води. Преносећи значење идиома о рударском хлебу са седам кора, прво на сељачки хлеб са девет кора, и наш фестивал учланио се у ову колону мукотрпно зарађеног хлеба – фестивал са девет кора. Киша је спречила неке учеснике да дођу, као и госте. Осујетила је нашу замисао да трећи фестивалски дан започнемо парадом кроз град.

 ИЗЛОЖБА РАДИОНИЧКИХ  ПРОДУКАТА

 Киша, међутим, није била препрека да се погледају изложбе радионичких продуката у ходнику школе:

• ликовних радова
• испечених хлебова
• паноа с литерарним радовима
• изложба радова умотворина о хлебу (поствљена од 1. дана)

Такође од 1. дана изложене су биле фотографије из Музеја хлеба у Пећинцима, уприличена је и продајна изложба књига о хлебу. Делић атмосфере са изложбе погледајте у филму.

Игроказ драмско-обредне радионице Од сетве до жетве 

 Потом су гости и учесници могли погледати игроказ  радионице “Сетва и жетва”. Они су свом игроказу дали назив Од сетве до жетве. Учесници и водитељи су своју представу спремали радионички под ведрим небом претходног дана, на салашу, па су планирали и осмислили свој наступ у дворишту, са много сламе и жита. Но, добро су се снашли и у затвореном простору. Даће Бог и лепо време кад ћемо моћи да их погледамо у природним условима. Погледајте снимак њихове представе:

    

 СМОТРА И ПРЕЗЕНТАЦИЈА  АКТИВНОСТИ

 Како су радиле драмско-обредна, ликовна и литерарна радионица

Представљање радионица настављено је у школском библиотечко-информационом центру. Ту су представници три радионице које су обухваћене изложбом тј. игроказом изнели на који начин су радили и каква су им искуства: о практичној и ликовној радионици говорили су ученици учесници, о драмско-обредној водитељ учитељица Бранка Радовановић. Литерарна радионица се представила читањем најлепших бајки и песмица.

Видео-репортажа радионице  Модерна естетика хлеба

 Ова је радионица требало да прикаже видео-репортажу насталу током посете пекари „Клас“. Педагошкиња школе, која је снимала видео-камером, није успела да намонтира материјал. Каже – заказала техника – па је премотавала сирови материјал преко телевизора. Но, ако је заказала техника, није заказао људски фактор. Срећом, прес-центар имао је свој материјал снимљен камкордером, па је још исто вече монтирао дванаестоминутни филм. Погледајте га на линку

 Модерна естетика хлеба, посета пекари @ Yahoo! Video

Фото-прича о виртуалној шетњи кроз европске музеје хлеба 

  Виртуелну радионицу представила је наставница Сњежана Фодора, приказујући фото-причу, насталу као резултат интернет-претраге  вебсајтова музеја хлеба по Европи. Продукт ове радионице био је занимљив, али је, нажалост, једини материјал на фестивалу који није користио службено писмо. Зато чекамо да се фото-прича ове радионице пропрати ћириличним, не само традиционалним писмом српског језика, него и уставном обавезом и службеним писмом, као и јединим писмом српског језика по светским стандардима. У међувремену, прилажемо шта су на вебсајтовима музеја хлеба пролетос издвојили ученици IV3 на редовним часовима народне традиције, проучавајући тему хлеба.

 http://d.yimg.com/static.video.yahoo.com/yep/YV_YEP.swf?ver=2.2.40
Evriopski muzeji hleba @ Yahoo! Video

 Коме је фотоприча сувише брза или спора, може да преузме пдф-документ са фотографијамаовде 

Погледајте и албум слајдова екстеријера европских музеја хлеба у изради Балканкултаовде.

Занимљивости из интернет претраге европских музеја хлеба 

 Најзанимљивије што су четвртаци пронашли јесу примери како се каже и пише реч “хлеб” на разним језицима света на веб-сајтовима чешког и португалског музеја хлеба.

 

КВИЗ ЗНАЊА „КО ЗНА ВИШЕ О ХЛЕБУ“

 

 

 Квиз знања организован је на самом крају. Пропозиције су биле такве да је из сваке радионице одабрано шесторо деце, која заступа своје другаре. Свако до њих размештен је у другу екипу за квиз тако да је у свакој екипи био по један представник сваке радионице. Питања су се односила баш на оно што се у радионицима истраживало и радило. Питања су презентована путем видео-бима, екипе су радиле на материјалима за квиз, а дежурне ученице из прес-центра купиле и уписивале бодове на паноу.

 Истовремено, на слајдовима су добијали повратну информацију о тачном одговору. Посебан гост фестивала је био гдин Василије Папић, пекар и песник. Током године он нас храни јер нам ужина стиже из његове пекаре, а на квизу нас је разгалио својим песмама, рецитујући их током квиза у неколико наврата. На крају квиза бодови су сабрани и чланови три најбоље екипе добили су поклоне: првонаграђени ташнице за цеде, другонаграђени домине, а трећенаграђени кутије за оловке. Једна се екипа љутила тврдећи да супарничкој помаже домаћица, али за то није било доказа. Иста је тражила додатне задатке, док су се збрајали бодови и решила их брзо и лако. Више среће следеће године!